Između 2018. i 2022. godine počinjeno je dvadeset femicida i četiri pokušaja femicida, i gotovo u svim slučajevima žene su ubili njihovi muževi, istaknuto je u istraživanju “Femicid u Republici Kosovo: Pravni okvir i sudska praksa (2018-2022)”. Ovaj izveštaj, koji je predstavljen danas na konferenciji “Primena Istanbulske konvencije u sudskoj praksi: Sudski dijalog kao osnov efikasnog sudskog odgovora”u Prištini, sadrži analizu zakonodavstva i sudske prakse, te pruža važne preporuke za jačanje sudskog odgovora na femicid.
“Iz ustavnog i pravnog ugla, može se zaključiti da je Ustav i zakonodavstvo Republike Kosovo ― koje uključuje direktnu primenu Istanbulske konvencije ― dovoljno napredno da efikasno spreči i suzbije nasilje nad ženama, uključujući i femicid”, kazala je Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja Ustavnog suda Republike Kosovo i autorka ovog izveštaja.
“Ipak, kao i u svim zemljama Zapadnog Balkana i šire, glavna prepreka je neadekvatna i/ili nedovoljna primena postojećeg zakonodavstva. Ostajemo posvećeni tome da kroz zakonodavstvo, osnaženo pravosuđe, kontinuirane aktivnosti civilnog društva, medija i istraživanja, poput onih koje sprovodi AIRE centar ― doprinesemo da termin femicid, jednog dana, bude prepoznat od svih kao rasprostranjen fenomen koji više ne može biti skriven pod općim terminima koji prikrivaju njegovo ozbiljno i široko prisustvo”, objasnila je sudija Gërxhaliu-Krasniqi.
Fokus ovog istraživanja bile su četiri pravosnažne presude za slučajeve ubistava žena između 2018. i 2022. godine. Iako su kazne za ove femicide bile relativno visoke, istraživanje je pokazalo da se u presudama nije postupalo u skladu sa smernicama za izricanje kazni Vrhovnog suda Republike Kosovo kada je reč o otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, upozorila je dr. Kosana Beker, viša ekspertica za rodnu ravnopravnost AIRE centra i urednica ovog izveštaja.
“Porodični i ekonomski status, godine starosti, i kajanje učinioca, cenile su se kao olakšavajuće okolnosti, iako ih nije trebalo tako ceniti, imajući u vidu kontekst slučajeva ubistava žena. Takođe, istraživanje je pokazalo da sudovi upućuju oštećene da imovinskopravne zahteve ostvaruju u parnici, što je praksa koju bi trebalo promeniti, s obzirom da se oštećeni na taj način izlažu nepotrebnim dodatnim troškovima i reviktimizaciji”, kazala je dr. Beker.
Preporuke izveštaja ukazuju na važnost kriminalizacije femicida, unapređenja istraga, usvajanja posebnih protokola, i poboljšanja prikupljanja podataka, u cilju unapređenja procesuiranja slučajeva femicida i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, te kako bi se osigurala zadovoljavajuća pravda za žrtve, u skladu sa relevantnim međunarodnim instrumentima.
Ovaj izveštaj takođe naglašava potrebu za boljom primenom postojećih zakonodavnih okvira u Republici Kosovo, uključujući izmene Krivičnog zakonika iz 2019. godine, kojim su uvedene nove okolnosti za teško ubistvo zasnovano na rodu i/ili rodnom identitetu. Pored toga, ovim izveštajem se ističe značaj sprovođenja Zakona o elektronskom nadzoru lica čije je kretanje ograničeno odlukom suda, koji pomaže u sprovođenju zaštitnih mera, a shodno tome i sprečavanju slučajeva femicida. Izveštaj takođe ukazuje na važnost izmena Zakonika o krivičnom postupku, kojima su uvedeni skraćeni rokovi za istragu i okončanje glavnog pretresa za krivična dela silovanje i nasilje u porodici.
Izvještaj “Femicid u Republici Kosovo: Pravni okvir i sudska praksa (2018-2022)”, koju je AIRE centar izradio u saradnji sa FemPlatzom, te uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, dostupan je na zvaničnoj stranci AIRE centra.
Nalazi i preporuke ove publikacije poslužili su izradu regionalnog izveštaja o sudskoj praksi u slučajevima femicida, te razvoj stručnih programa obuke i drugih smernica, koje bi u konačnici treble dovesti do efikasnijeg odgovora pravosuđa na slučajeve femicida i rodno zasnovanog nasilja.
